Студенти медицине почињу истраживање живота после смрти, надајући се да ће сазнати нешто. То чине тако што изазивају клиничку смрт после које оживе поново. Почињу да имају флешеве из детињства, и то углавном лоше ствари које су учинили или је неко учинио њима. Искуства су веома интензивна, и што дубље улазе у искуство клиничке смрти не би ли пронашли решење, имају чак и физичке манифестације својих визија и страхови су све реалнији.
